Posts

Posted on

RAILAY

Kako doći od Bangkoka do Rajlija?
Ako nešto volim, to su turisti iz zapadne Evrope koji u svojoj zemlji ne smeju da zucnu dok se u zemljama po Aziji, Africi i Americi bahate. Takvi su bili neki nemci u vozu iz Bangkoka za Surat Tani, gradić na jugu države. Odlučili smo da do mora krenemo kombinacijom nekoliko prevoza, vozom, autobusom i brodom, malo duža i recimo da kažem, komplikovana opcija s obzirom da postoje direktni letovi, ali velika avantura. Tako je i bilo. Voz koji smo platili oko 25 evra po sobi za noćni voz, sa spavaćim kolima, može vam takođe uštedeti novac za smeštaj koji nećete platiti tu noć, te imate dva u jedan – prevoz i smeštaj. Vozovi su uvek zanimljiviji od aviona i iz aspekta upoznavanja ostatka zemlje, ljudi i kulture. Mnogo toga smo doživeli i videli na ovom putu što možda na dva aerodroma ne bi. Tajlanđani nisu tačni u minut da se razumemo, voz vam može kasniti, ali ne previše. Nemojte preterano očekivati da ćete stići svuda po redu vožnje i planu. Nama voz nije kasnio, ali smo imali mali problem sa autobusom jer je bilo previše ljudi pa smo usmereni na drugi, lokalni autobus koji je iz Surat Tanija išao za Krabi. Ceo put od Bangkoka do Rajlija nas je koštao oko 39 evra. Kao što rekoh, prvo smo išli vozom, te autobusom kompanije Phantip, obe karte možete rezervisati online. Nakon toga, kada smo stigli u grad Krabi, uzeli smo nešto slično tuk-tuku ali je veći, kao otvoreni kombi, koji nas je za nekih 15 minuta odvezao do luke. Ukoliko idete na Rajli istočni deo, brodić kreće iz luke Ao Nam Mao, dok ako vam je smeštaj na zapadnoj strani, najbolje je od Krabija otići do luke u mestu Ao Nang, pa tu brodićem do Rajlija. Imajte na umu da Tajlanđani jako slabo govore engleski jezik, ako je ikako moguće pripremite nazive ulica, hotela, mesta i luka na tajlandskom jeziku, jer često i pokazivanje na mapi neće uroditi plodom. Druga opcija i brža vam je svakako avion do Krabi aerodroma odakle dalje možete uhvatiti taksi do luke, pa brodićem na Rajli. Većina hotela organizuje prevoz od aerodroma do njih, raspitajte se kod svog. Letove iz Bangkoka možete pronaći ovde. U vozu smo lepo spavali uz zvuke tračnica, što bi rekli braća Hrvati, u autobusu gledali polja pirinča i šume, malo spavali ka odredištu, u crvenom kombiju mirisali letnji pljusak, jahali talase u brodiću, sve dok nas sunce nije obasjalo na istočnoj strani Rajlija.

Prvo što ćete pomisliti kada budete pristajali u uvalu – ovo je raj na zemlji. I jeste, vizuelno svakako, kao sa reklama za Tajland. Planine koje obavijaju ovo mesto uzdižu se i spuštaju, gordo i zastrašujuće. Ako ne za sve, ovo je raj za penjanje i planinarenje zasigurno, za koje sam se jako zainteresovao na ovom mestu, a kasnije i počeo da treniram u Beogradu. Rajli iako nije ostrvo, baš zbog gordih planina sa svih strana, nije moguće osvojiti kopnenim putem. Baš zbog toga je atmosfera u mesto nekako ostrvska i opuštajuća. Okolne planine imaju i jednu lošu stranu – tokom dana bilo koji brodić da dolazi ili kreće iz lokalnog pristaništa, a ima ih koliko i stanovnika u Bangkoku, odjekuje zvuk motora tako da ovo mesto u prinipu nije za one koji vole apsolutnu tišinu tokom dana. Što se tiče ostalih zvukova, tu su razne ptice, talasi, vrlo tiha muzika od nekud, majmuni, cvrčci i još po nešto. Sami tajlanđani su nekako jako tih narod imam utisak, sve rade staloženo i tiho, nekako dostojanstveno, nema nepotrebne dreke i vike među njima kao u našim zemljama.

Mirisi su slični kao i u Bangkoku, mešavina hrane, mirisnih ulja i kanalizacije sa dodatkom mora. Istočni deo u kojem smo i mi odseli nema plažu, već šetalište i pristanište za brodiće dok je plaža na zapadnoj strani jako blizu i lako dostupna. Plaža je ogromna i peščana, zapravo podeljena na dva dela, u prvom je rezervisana za brodiće dok je u drugom delu odeljak za kupanje. Ono što trebate znati da se u vodama ovde jako često pojavljuju meduze od onih najmanjih koje praktično i ne vidite do malo većih, ali svakako nije problem za plivanje. Samo budite obazriviji i ne idite u dosta duboku vodu. Smešteni smo bili u bungalovima Garden View, prezadovoljni smeštajem kao i izgledom celog kompleksa. Tu se nalazi recepcija, kuhinja i terasa sa stolovima gde svakog jutra uživate u doručku (preporučujem banana palačinke) kao i oko 20 drvenih kućica svaka sa pogledom ka moru. Mi smo dobili mislim bungalov sa najboljim pogledom na uvalu, bili smo bez teksta nekih 15 minuta po dolasku, šetali po bungalovu i terasi ushićeni i srećni. Zaista vredi svaki cent koji smo platili. Svaki bungalov poseduje sef, svoje kupatilo, terasu i ventilator. Vodu za tuširanje greju putem sunčeve svetlosti tako da je voda povremeno hladna, ali to u ovim vremenskim uslovima nije nikakav problem, čak i prija. Kompleks se nalazi na brdu isprepletan drvećem i palmama, tako da praktično imate utisak da boravite u džungli jer ne vidite nikakva svetla šetališta ili restorana, izdvojeni ste da uživate u svom miru i pogledu koji će vas mamiti da i ne napuštate sobu. Mi smo bungalov platili oko 20 evra po osobi po noćenju. Svakodnevni gosti su nam bili gušteri, vodeni, onako simpatični.

Hrana i sve na Rajliju je skuplje nego u Bangkoku, što se valjda i očekuje od mesta na moru sa brodićima kao jedinim transportom. Takođe mogu konstatovati da je i kvalitet hrane po restoranima lošijeg kvaliteta nego u glavnom gradu, ili sam možda ja bio na pogrešnim mestima. Kao što sam spomenuo, u samom mestu ima se svašta videti i raditi, jedno od zanimljivijih stvari na ovom putovanju je bilo penjanje uz relativno strmu planinu do skrivene lagune unutar nje. Penjanje do vrha i kasnije spuštanje do lagune traje oko 45 minuta, imajte na umu da je klizavo i delimično zahtevno za snagu, ali je nagrada na kraju itekako vredna. Zbog zemlje i klizavih i opasnih površina nemojte ići u avanturu tokom ili pre kiše. Negde na sredini uspona, kada stignete do vrha, sa leve strane imate vidikovac koji će biti idealno mesto da predahnete i uživate u pogledu na plažu i ostatak Rajlija. U samoj laguni možete provesti neko vreme, nema mnogo mesta za leći na primer, ali se možete okupati i uživati u detaljima koje je priroda za nas izvajala. Uspon prema laguni započinje negde na pola puta između istočnog Rajlija i plaže Ao Phra Nang, o kojoj ću takođe sada reći par reči. Prvi put kada smo stigli na ovu plažu koja se nalazi između istočnog i zapadnog dela Rajlija, nije bilo teško odlučiti da ćemo se tu i vraćati narednih dana, s obzirom da je plaža daleko lepša, atraktivnija i prirodnija od one na zapadnoj strani. Svaka preporuka za plažu koja nudi odmor, divno more, strme stene za one željne adrenalina, malo ostrvo preko puta do koga možete peške tokom oseke, razne male đakonije koje možete kupiti na jednom od brodića prodavnica, ali i pećinu punu falusa posvećenih princezi. Živopisni kutak koji je učinio ovaj deo puta tako opuštajućim.

IZLET

Štandovi na šetalištu imaju u ponudi nekoliko opcija izleta, uglavnom su svuda iste cene samo se kompanije razlikuju, ako i to. Najpopularniji izleti su “Četiri ostrva”, koji je mislim i najkraći jer se obilaze četiri ostrva blizu Rajlija, sledeće je “Phi Phi” za koji smo se mi odlučili, gde se obilazi ostrvo Bamboo, uvala Maya, gde je btw sniman film “Beach”, uvala majmuna, Phi Phi Don sa ručkom u hotelu, kao i laguna na ostrvu Phi Phi Leh. Odmah ću vam reći da smo jako zadovoljni izletom iako ja sam nisam miljenik organizovanih putovanja preko agencija. Treći izlet koji je često na reklamama je “James Bond Island” ili kako Tajlanđani kažu “Jame Bond”, jer koliko sam uočio, gutaju i ne izgovaraju poslednja slova u pojedinim rečima, tako je lanč – lan, masaža – masaaa, bič – bi itd. Naš izlet je koštao 46 evra po osobi gde je uključen prevoz, neograničena voda za piće, posluženje u vidu voća, ručak u hotelu na Phi Phi Donu, kao i taksa za ulazak u nacionalni park. Ceo izlet je trajao oko 6 i po sati, a na gliseru nas je bilo oko tridesetoro plus posada. Jako zabavni zaposleni, predani svom radu, učiniće ovaj izlet još nezaboravnijim. Kompanija kojom smo mi išli je Sea Eagle Tour .

Imali smo priliku da se kupamo na kristalno čistoj “Bamboo” plaži sa tirkizno zelenom vodom, gnjurimo i razgledamo korale, grebene i ribice svih boja u blizini ostrva Phi Phi, okupamo se u uvali “Maya” i prošetamo obližnom džunglom, družimo se sa malim, skoro plišanim majmunima koji dan provode na stenama uvale dok čekaju po koju bananu da poleti sa broda, kupamo se i skačemo sa broda u laguni koja je sa svih strana okružena masivnim planinama. Nemam ništa zameriti organizaciji ovog puta tako da vam svakako predlažem ovu turu ako se zateknete u nekom mestu u Andamanskom moru.

Osučanli smo se, izgoreli ili počeli da gorimo, neki dobili upalu mišića od penjanja, pozdravili se sa bungalovom i krenuli na malo duži put brodom. Nekih dva sata od Rajlija. Vidimo se uskoro na Puketu, ostrvu Bude i bluda.

Posted on

BANGKOK NaPočetku

O glavnom gradu Tajlanda sa osam miliona stanovnika sam imao oprečna mišljenja, zahvaljujući blogovima i forumima koje sam čitao kao i broju stanovnika koji je enroman. Bangkok na forumima ili hvale ili kude, nema srednje linije. Ja sam u bandi koja će ga hvaliti. Apsolutna neistina je da glavni grad treba zaobići, da tu nema šta da se vidi, da je prljav i haotičan. Dobro, haotičan jeste i pomalo prljav, ali da li ste vi u skorije vreme videli Južnu Moravu? Ja jesam, koliko se mogla videti. Pre svega, Tajlanđani su jedan veoma pažljiv i ljubazan narod koji će vam, iako barataju sa minimalnim znanjem engleskog jezika, uvek i u svakom momentu pomoći iako se to od njih ne zahteva ili traži. Ali kao što rekoh, morate biti obazrivi jer će vam neko pomoći iz koristi ili kako bi vas navukao da nešto kupite, uplatite i slično. Ipak ste njima vi jedini izvor prihoda.

Kada sletite u Bangkok, odmah će onih osam miliona i još toliko turista postati vaša realnost i svakodnevnica. Visoka vlažnost vazduha je karakteristična za ovaj deo sveta, tako da obratite pažnju na odevanje pri sletanju i uvek imajte flašicu vode kod sebe. U avionu ćete dobiti papir koji morate popnuti pre dolaska na pasošku kontrolu, upisujete ime, prezime, broj leta, adresu u Tajlandu i tako neke formalnosti, te zajedno sa vizom ulazite u državu. Od aerodroma do grada možete koristiti gradski voz, taksi, autobus ili Uber. Ja sam izabrao taksi kao najbrži vid transporta posle višečasovnih letova. Taksisti na Tajlandu znaju biti veoma naporni i naravno, žele naplatiti što više. Kada uđete u taksi, on će po nahođenju da proba da Vam predloži fiksnu cenu prevoza koja je obično viša nego da taksimetar odbrojava, zato insistirajte na taksimetru, možete im samo reći “meter”, pa će, doduše nevoljno, upaliti isti. Meni je konačni račun bio za 3 evra manji od njegove fiksne cene. Imajte takođe na umu da na iznos na taksimetru morate dodati 50 bati za aerodromsku taksu koju grad njima naplaćuje kao i na putarine do grada u iznosu od 75 bata (2 evra).

PREVOZ PO GRADU
Iako ogroman, Bangkok na kraju i nije nešto preterano težak što se transporta tiče. Na raspolaganju su vam gradski brodići kao jako dobar i brz način da sa tačne A stignete na tačku B, dobro organizovan i lak za upotrebu i što je najvažnije jako jeftin. Obavezno koristite gradske linije koje koristi i stanovništvo jer pre svega upoznajete jedan grad najbolje kroz narod koji u njemu živi. Postoji i “plava linija” koja je samo za turiste, koja je dosta skuplja od ostalih linija i koja je po mom mišljenju apsolutno nepotrebna. Jedino što ćete u njoj naći češće, je mesto za sedenje. Sledeći vid prevoza koji sam probao da koristim je gradski autobus, jednom uspešno dok sam kod drugog pokušaja več odustao. Mada u baš tom autobusu je kondukter koji raspolaže sa tek nekoliko reči engleskog jezika pitao mene i prijatelje gde smo se zaputili, kada smo mu pokazali na mapi gde želimo ići. On je nakon toga išao po autobusu i pitao ostale putnike kako je najbolje doći do tog mesta, na kraju izvadio olovku i na svojoj ruci ispisao broj autobusa koji je bolje uhvatiti. Na takve situacije smo se često sretali i kasnije, jedan od razloga zbog čega jako poštujem tajlandski narod. Jednostavno, na stajalištima ne postoje mape  i neke rute linija, uglavnom je to ako ima, spisak nekih stajališta koje je komplikovano ispratiti. Taksi – objasnio sam uglavnom na početku više o njemu, najvažnije je da ne pristajete na fiksne cene, nagovaranja i na kompromise. Čuveni tuk-tuk, prepoznatljivi simbol ne samo Tajlanda ali i okolnih država. Avantura i doživljaj za sebe. Iako se vozači tuk-tukova služe raznim trikovima da vas prevare, naplate više i slično, morate se bar jednom voziti ovim prevoznim sredstvom. Najvažnije za vožnju je da obavezno ugovorite cenu vožnje pre ulaska u tuk-tuk, nemojte dati da vas odere sa cenom na kraju vožnje, posle je kasno da pregovarate. Budite jasni i ubedljivi sa destinacijom jer će vam ponuditi vožnju do nekog marketa, radnje ili slično gde na primer rade njegovi prijatelji i gde možete nešto lepo kupiti. Ne nasedajte takođe na priče da baš taj hram koji želite posetiti, danas ne radi pa će vas on odvesti na bolje mesto. Sve su to načini da od vas naplati što više para. Ako ste jasni i odlučni na početku, vožnja tuk-tukom je zanimljiv događaj i takođe brz način da tumarate Bangkokom. Uber. Uber je najveća konkurencija taksiju, doduše zvanično zabranjen na Tajlandu ali se svakako može koristiti. Možda najlakši način što se tiče destinacije, sami je postavljate u aplikaciji i nemate uobičajnih poteškoća oko objašnjenja taksisti ili tuk-tuk vozačima gde zapravo želite da idete, jer obično adresa izgovorena na engleskom jeziku njima ne znači mnogo. Što se tiče cena, nisam siguran šta je najjeftinije od ova tri, nekada je to bio tuk-tuk, nekada uber, nekada taksi, mislim da zavisi od doba dana, ili prilika u saobraćaju jer su cene za isto odstojanje varirale. Moj izbor redom je: brod, uber, tuk-tuk, taksi, autobus. Metroom se još uvek nisam vozio, verovatno ću kada se budem vratio u Bangkok za nekoliko dana pa ću o tome opširnije.

ZNAMENITOSTI
Pored više od 400 hramova u Bangkoku, zanimljivih četvrti, pijaca i restorana, nekada je dovoljno da besciljno lutate njegovim ulicama, dok vam nad glavom visi milijardu kablova kada sam se zapitao da li svaka kuća u Bangkoku ima poseban svoj vlasitit kabal. Milijardu kablova, zaklanja dobar deo neba što i nije toliko loše kada upeče zvezda. Prvo sam Bangkok obišao uzduž, rekom, što uglavnom morate u svakom gradu koji poseduje reku uraditi, jer je pogled sa vode na krovove grada uvek drugačiji nego kada se nalazite unutar. Od hramova koje treba obići a obišao sam ih u Bangkoku izdvajam: Wat Arun – moj omiljeni i jedan od najlepših u Tajlandu kao i Wat Pho, zanimljiv i drugačiji, sa manjem brojem turista, bar kada sam ja bio, sa zanimljivim sadržajem i figurama. Ulaz u hramove se plaća, obično je to simbolično oko pola evra do dva. Nedaleko od hramova, nalazi se i kraljevska palata (The Grand Palace), sagrađena 1782. koja je zapravo ceo kompleks hramova i građevina, raznih stilova i boja, sa dosta fotografija, islikanih zidova, zlatnih detalja. Mana ove atrakcije je što zaista u svakom momentu imate reku turista dok ste vi samo mala kapljica, ali svakako nemojte propustiti obilazak zbog toga. Naoružajte se stprljenjem i čuvajte svoje stvari onde gde je dosta turista. Cena ulaza je viša nego ulaz u klasičan hram, takođe i kodeks oblačenja je striktniji nego na ostalim mestima, pa tako ovde muškarci ne mogu ući u bilo kakvim bermudama već isključivo u pantalonama. Obavezno je prekrivanje ramena i grudi . Ukoliko nemate kod sebe odeću, preko puta palate imate dosta butika gde je možete kupiti ili iznajmiti. Ovakav vid iznajmljivanja odeće, marama i ešarpi je prisutan ispred skoro svakog većeg hrama. Nakon nešto više od sat vremena u kraljevskom kompleksu zaputio sam se u Amulet market, pijaca raznih džidžabidža da tako kažem, amajlija, rekao bih dosta zanimljiva za kolekcionare i ljude koji vole sitne figurice i stvari. Ukoliko Bangkok obilazite peške, imajte u vodu da je grad mnogo veći nego što vam se čini na mapi i da ne prenakrcate optimistično svoj dnevni plan razgledanja jer je samo za obići par hramova potrebno jako puno energije.

Najviše vremena u Bangkoku smo proveli na čuvenom Khaosan Road- u, iako sam došao tu sa predrasudama vreme provedeno tu je bilo fenomenalno. U par navrata sam svraćao tu, da jedem, šetam, kupim po koji suvenir i majice, uživam na masaži. Kada mi neko spomene Bangkok, prva slika u glavi mi je zapravo ovaj deo grada sa zanimljivim kafićima i restoranima, muzikom, bojama i mirisima. Ovde se može lepo jesti za pristojne pare ili popiti piće sa prijateljima. Ovaj kvart ima neku ludačku energiju, nije izlizan niti prenapadan, nekako taman za moj ukus. Za svakoga po nešto, za dnevnu ili večernju varijantu. Takođe, dosta hostela i apartmana se nalazi upravo ovde, ja nisam, ali dosta ljudi se opredeljuje za smeštaj u ovoj ulici. Ja sam bio smešten u Bunny Burrow hostelu, blizu glavne železničke stanice zbog svojih planova o obilasku okolnih mesta, ali se odatle lako do takozvanog centra grada, hramova i Khaosan ulice može doći brodom ili drugim prevoznim sredstvom. Obavezno idite na masažu, ako to ne uradite kao da niste ni bili u Tajlandu. Masaža stopala posle naporne i duge šetnje ili tajlandska masaža za totalni preporod tela, vaš je izbor. Moj je bio i jedno i drugo. Masaže se kreću oko 6 evra za sat vremena, što je sasvim pristojna cena. Nakon dnevnog ili večernjeg obilaska se možete zaputiti u Kinesku četvrt (China Town), koja je nastala u drugoj polovini 19. veka, pijaca koja rekao bih radi non stop, kada se sve ostalo zatvori ona radi. Kinezi su jedan vredan i marljiv narod. Pripremite svoje nozdrve i oči, ono što ste osetili na drugim mestima ovde je duplo. Hrana je uglavnom ono što tajlandski Kinezi, kojih je 14% ukupne populacije u zemlji, nude na svojim malim improvizovanim tezgama duž ulice. Usudite se da probate barem jedan griz raznoraznih đakonija, te svakako pripremite za put neki od probiotika, zlu ne trebalo. Teturao sam se po ovoj pijaci već vidno umoran, zbog čega sam se ubrzo zaputio ka hostelu, koji je sva sreća bio blizu Kineske četvrti. Laku noć i pozdrav do sledećeg javljanja iz ovog tropskog glavnog grada.

Posted on

TAJLAND Overall

Uopšteno mogu reći da mi se zemlja osmeha dopada. Zaista to i jeste, jer ćete uživati u razmeni osmeha sa totalnim neznancima na ulici. Možda se baš zbog toga osmeh nalazi na skoro svim statuama Bude u Tajlandu, a ima ih milion, na svakom koraku. U svim pozama, bojama i veličinama, svakako predmet divljenja i poštovanja pre svega. Sa svih strana ćete zapaziti natpise i apele da statue Bude ne trebate kupovati i koristiti kao ukras ili detalj u svom životnom prostoru jer to predstavlja nepoštovanje i protivno je njihovoj kulturi. A kultura im je jedna od važnijih stvari koliko sam primetio, te i pored “amerikanizacije” i mnoštva turista, novina sa zapada i slično, vrlo se striktno pridržavaju svojih običaja i načela. Za razliku od utiska koji sam imao u Japanu koji je dosta više poprimio taj namet. Tajland vam se može svideti ili ne. Definitivno, kao što je jedan hrvatski turista dok je čekao na palačinke rekao, sve zavisi od onoga šta očekuješ od jedne zemlje. Njegova očekivanja su bila drugačija, moja nisu.

Sa lokalnim stanovništvom je malo teže uspostaviti neku dublju konverzaciju pored obaveznog osmeha ili par neformalnih rečenica na engleskom jeziku. Lično smatram da to nije njihova mana, kao što im mnogi zameraju. Niko nije dužan da perfektno govori strani jezik da bi se prilagodio situaciji i turistima. Turisti su tu da razumeju, nauče i prilagode se kulturi u kojoj su gosti. Svakako govorni jezik nije jedini način da sa nekim ostvarite komunikaciju te da upoznate jedan narod. Nesumnjivo, za vaše turističke potrebe će svako od njih znati dovoljno. Možda je najbolje da pre puta naučite nešto njihovih reči.

Tajlandski narod mogu opisati kao suzdržan, dostojanstven, proračunat i srećan. Nailazio sam uglavnom na, reći ću, dobre ljude, prijatne i veoma staložene i strpljive ali i na one koji su malo bezobrazniji i arogantni, ali su srećom u jakoj manjini. Kao i svuda. Dosta njih će vam i pored nepoznavanja jezika, pomoći u svakom trenutku, neko zbog moguće novčane nagrade ali neko i iz svojih dobrih osobina. Imao sam jako prijatna iskustva gde su mi ljudi pomagali, crtali po svojim rukama putokaze i brojeve autobusa koje je potrebno da uhvatim jer nisu znali da izgovore. Nažalost, vremenom je kao i svuda, novac uspeo da iskvari jedan deo naroda, te morate biti jako oprezni sa ponudama koje dobijate sa svih strana na ulici. Stranac je tu da potroši novac, a novac je njima jako potreban zbog lošijeg ekonomskog stanja u zemlji kao i jako duboke korpucije koja vlada u svim porama društva. Ako ste imali novca da dođete do Tajlanda, imate sigurno dovoljno i da potrošite dosta para, neko je, po mom gledištu, javno mišljenje. Morate se dobro informisati o cenama u Tajlandu, začkoljicama koje vas čekaju, mogućim prevarama ili običnim precenjivanjem lokalnih usluga, kako vam se novčanik ne bi ispraznio nakon prvih pet dana odmora. Da se razumemo, niko vas neće oteti, opljačkati ili nešto nažao učiniti, samo će probati da vam naplate duplo skuplje uslugu ili stvar. Pokušaće da vas navede na svoju vodenicu od čega imaju koristi. Tajland nije jeftin kao što vlada generalno mišljenje. Jeste ako spavate po nekim sobicama bez klime, tople vode i slično, ili ako se hranite isključivo na ulici po štandovima, ne idete na izlete, masaže, ne putujete okolo. Nije dovoljno kupiti samo kartu do tamo, a onda možete živeti mesec dana za dvesta evra, jednostavno nije tako. Možda je nekada bilo, ali ova zemlja danas ima mnogo više turista samim tim i više cene. Ima jeftinijih stvari, ali cene su manje više slične kao u Srbiji, čak neke i više. Ali kao što sam spomenuo, najvažnije je se pre puta dobro informisati koliko šta otprilike košta, koje su to prave cene usluga i stvari kako ne bi došli u neprijatne situacije. Pogotovo jer će vam retko ko izdati fiskalni račun,pokazati odmah cenovnik, već je sve stvar dogovora, cenkanja i često natezanja. Sa jakim stavom i predznanjem, svakako ste u prednosti i mogućnosti da svoje rashode držite pod kontrolom.

Higijena u gradovima, na putevima i prevoznim sredstvima nije u istom rangu kao i u Evropi i jednostavno nemojte biti iznenađeni niti očekivati Švajcarsku na krajnjem istoku Azije. Ali svakako nije ni nepodnošljivo prljavo, kao što sam očekivao zbog raznih komentara na koje sam nailazio. Prljavije jeste, ali ništa mnogo strašnije od nekih delova naše zemlje ili delova glavnog grada Srbije kojima se ne bismo baš pohvalili. Možda je za nekog iz Norveške ili pomenute Švajcarske taj šok veći, ali za nas, ovakve, not a big deal. Ono što je mene iznenadilo, prosto rečeno, Tajlanđani ne smrde, ne u smislu uvrede da sam očekivao da narod smrdi, već nećete pronaći nijednu osobu da se oseća, pa čak ni u krcatom vagonu trećeg razreda lokalnog voza na 30 stepeni. Za razliku, recimo, od jedne naše prosečne pedesetpetice. Ali se pripremite da je temperatura tamo gde je klimatizovano, meni barem, nepodnošljivo niža od normalne, te ćete se u marketima, vozovima bolje klase kao i aerodromima srmzavati, navući neku prehladu ili bol u grlu. Obavezno uvek imajte nešto od dužih rukava kod sebe. Nisam siguran koja je fora sa preniskim temperaturama rashlađivanja ali njima očigledno ne smeta.

U sledećim postovima ću pričati o svakom mestu opširnije, ovde sam samo želeo ukratko da prenesem svoj utisak o zemlji i narodu. Možda neki kao uvod, opšti utisak. Na ovom putovanju sam se vozio avionom pet puta, vozom dva puta, autobusom, tuk tukom, kombijem, čamcem i autom nekoliko puta. Kupao sam se na šest plaža i u jednoj laguni, izgoreo na suncu i zaledio u vozu. Spavao u vozu, avionu, aerodromu, bungalovu, hostelu i hotelu. Peo sam se uz jako strme litice na Rajliju, osvojio vidik i još jednu prelepu lagunu sakrivenu među planimama. Družio sam se sa majmunima i slonovima u džungli, posetio bezbroj hramova, naučio dosta o njihovoj kulturi. Malo su nas i meduze pozdravljale. Posetio sam i besciljno šetao po ne znam koliko njihovih šarenih pijaca, probao nekoliko jela i voća. U svakom slučaju za petnaest dana koliko sam bio tamo, dosta toga sam uradio i probao, što ću pokušati da vam na što bolji i slikoviti način prenesem u narednim tekstovima.

Rado ću vam odgovoriti na sva pitanja vezana za ovu zemlju i moje iskustvo.
Vidimo se uskoro u Bangkoku, glavnom gradu zemlje osmeha.

Posted on

Kako do Kijeva?

Do Kijeva iz Beograda i drugih gradova Srbije se najlakše dolazi preko Budimpešte. Postoji nekoliko opcija:

BEOGRAD > BEČ > KIJEV (avion)
Avionom iz Beograda je najlakše stići preko Beča, kompanijom Austrian. Ukupno trajanje puta je uglavnom oko 5 sati, dok se povratna karta može naći već od 300 evra.

BEOGRAD > BUDIMPEŠTA > KIJEV (kombi + avion)
Iz Beograda se lako do aerodroma u Budimpešti može doći svojim kolima ili kombi prevozom jednom od agencija. Svoj auto možete parkirati na sigurnom parkingu nadomak aerodroma, link možete pogledati ovde a cene u forintama ovde. Cena povratne karte kombi prevoza agencije Gea je 50 evra.

Iz Budimpešte do Kijeva leti mađarska aviokompanija WizzAir, čije se povratne karte na ovoj relaciji mogu naći već od 73 evra, let traje oko 1h40min.

BEOGRAD > BUDIMPEŠTA > KIJEV (voz)
Voz na relaciji Beograd – Novi Sad – Subotica – Budimpešta saobraća tri puta dnevno, tačan red vožnje možete pogledati ovde. Cena povratne karte na ovoj relaciji je 26 evra. Od Budimpešte do Kijeva direktan voz saobraća jednom dnevno, red vožnje ovog kao i svih vozova po evropi možete proveriti ovde. Trajanje puta je oko 23 sata. Cena na ovoj relaciji je 80 evra.

Postoji i jeftinija verzija ove varijante vozom, s tim što uključuje više presedanja ali za avanturiste to nije problem. Prvo je potrebno uzeti isti voz kao gore naveden, s tim što idete od Budimpešte do stanice Zahony (poslednja stanica u Mađarskoj), cena 20 evra. Tu morate izaći iz voza, kupiti kartu iz Zahony do stanice Chop, što je prva stanica nakon granice, u Ukrajini. Cena ove karte je oko 4 evra, zatim je potrebno da sačekate lokalni voz. Na ovoj relaciji se putuje oko 17 minuta. U Chopu sada možete kupiti dalje kartu za Kijev, gde je cena 22 evra za kupe. Najčešće ćete svakako stići na direktan voz jer on u Chopu stoji svakako neko vreme zbog zamene lokomotive. Ukupna cena ove varijante je skoro pa duplo jeftinija – 46 evra.
Sajt železnica Mađarske
Sajt železnica Ukrajine
Sajt železnica Srbije